Heritage and Globalisation

Abstract

Herit age meets global tourismYear after year, the tourism and travel industries proudly present global stausncs showing steady increases in international tourist arrivals and receipts (UNWTO 2008), and a growing contribution to the world total GNP (WTTC 2008). Even if

The Possibilities and Obstacles to Creating an Inclusive Register of the Intangible Cultural Heritage of the Autonomous Province of Vojvodina – An Anthropological Analysis

“…(čl. 194) Anksioznost dominantnog stava antropološke zajednice i onih autora koji pišu u okviru kritičkih studija nasleđa prema etničkoj atribuciji nasleđa može se sumirati na sledeći način: procesi selekcije i zaštite elemenata nasleđa i same treba posmatrati kao kulturne artefakte -oni nisu ni objektivni ni prirodni, već procesi kojima oni koji mapiraju, istražuju, prikupljaju, promovišu ili na drugi način učestvuju u menadžmentu kulturnog nasleđa to nasleđe ne samo da čine dostupnim, već ga oblikuju, obnavljaju pa i kreiraju; i onda kada je racionalizovana sekundarnim funkcijama (političkim, ekonomskim i drugim), zaštita nasleđa predstavlja homogenizujuću aktivnost, često latentnu i vidljivu samo specijalistima, i to i manjinskih i većinske populacije; u ovom procesu nameće se poželjno i isključuje nepoželjno nasleđe -i to ne suprotno međunarodnom pravu nego urpavo zahvaljujući njemu; to nametanje se najčešće sprovodi standardizacijom neke partikularne istorije/kulture kao opšte; standardizacija podrazumeva legitimaciju, a ona se po pravilu zasniva na mitologizaciji, koja istovremeno veliča tradicije dominantne kulture ili društvenog sloja, dok isključuje alternativne verzije istorije, posebno ukoliko su karakteristične za manjinske identitete; tokom tog procesa, manjine se zatvaraju u sebe i postaju "ostrva kulture", prividno homogeni entiteti koji nad svojim priadnicima počinju da čine nasilje identično onom koje nad njima samima vrši većinska kultura... U takvom ambijentu ne čudi da opšti stav antropološke zajednice, prema kojem zaštita nasleđa sadrži toliko ozbiljnu strukturnu inherentnu manu, da ju je nemoguće popraviti -tretira kulture kao celine, a identitet kao realni fenomen, zanemarujući sve što nas društveno-humansitičke nauke od svoje akademske institucionalizacije uče o kulturno-istorijskom konstruisanju identiteta kao hibrida koji se neprekidno rekreira i reinterpretira (Bortolotto 2010;Bendix et al 2013;Kurin 2007;de Cesari 2010;Jackson 2010;Oldham and Frank 2008;Brumman 2015;Brumman and Berliner 2016;Eriksen 2001;Nielsen 2011).…”

Adaptační procesy a jejich aktéři v modernizující se Evropě

“…jeden z adaptačních mechanismů, jež se podílí na formování, stabilizaci, ale také transformaci kolektivů i prostorů nejrůznějšího typu. V současnosti je pojem spojen především s politikou UNESCO a EU a stal se nástrojem kulturní politiky v národním i mezinárodním měřítku: European Heritage Label; seznam světového kulturního dědictví UNESCO [Labadi -Long 2010]. Proto představuje konceptualizace evropského kulturního dědictví jako substituce evropské identity důležité téma akademického výzkumu [Sonkoly 2015;Bokova 2013].…”

Beyond Le Corbusier and the modernist city: reframing Chandigarh's ‘World Heritage’ legacy

“…Although the Nara Document on Authenticity (referred as Nara Document) recommends using locally specific, social and cultural values in determining authenticity, State Parties have been slow in integrating its vision. 51 Using the precepts of Nara Document, authenticity can be determined using a combination of site criteria including 'form and design, materials and substance, use and function, traditions and techniques, location and setting, and spirit and feeling'. 52 In the Indian context the inhabitation and appropriation of Chandigarh is authentic as it truly reflects the spirit and feeling of a functioning Indian city.…”