Mehanizacija mnogobrojnih proizvodnih procesa i operacija u savremenoj primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji, transportu, skladištenju i pratećoj prehrambenoj prerađivačkoj industriji teško se može ostvariti bez automatizacije. U najvećem broju slučajeva, proizvodna efikasnost i ekološka održivost zahtevaju, između ostalog, preciznu kontrolu toka energije u okviru primenjenih instalacija, radnih mašina, uređaja i mehanizmima. Sa gledišta teorije automatskog upravljanja, elementi angažovane tehnike, mašine, uređaji i mehanizmi, mogu predstavljati objekte upravljanja. Kontrolisano usmeravanje i optimalno dostavljanje određene količine energije željenim objektima upravljanja po pravilu je veoma retko uniformno, jer mora biti usklađeno sa vremenski nepredvidivim promenama zahteva proizvodnog procesa ili operacije. Potrebna energija može se preneti prema potrošačima u poljoprivredi primenom odgovarajućih mehaničkih, električnih, pneumatskih ili hidrauličkih sistema, kao i njihovim sadejstvom. Svi postojeći tipovi sistema prenosa energije imaju izvesne prednosti i nedostatke, uz zajednicki zahtev za odgovarajućim upravljačkim elementima. U fokusu ovog rada su grafički simboli upravljačkih ventila hidrauličkog prenosa energije (snage) i upravljačkih signala, označeni kao hidraulički razvodni ventili, ili hidraulički razvodnici.