Centralna tema ovog rada je Hajdegerovo tumačenje Kleovog slikarstva. Naša teza je da je tumačenje Klea radikalizovalo ranije Hajdegerove stavove o umetnosti, te legitimisalo slikarstvo kao alternativu poeziji u kontekstu Hajdegerove filozofije umetnosti. Tezu dokazujemo naporednom analizom poezije i slikarstva u Hajdegerovom tumačenju, a u pogledu mogućnosti da umetnost bude poligon za promenu same filozofije; naročit fokus je na prevladavanju slike. Rezultati analiza pokazuju da tumačenje Klea otvara mogućnost za dodatnu radikalizaciju Hajdegerove filozofije umetnosti, takvu koja podrazumeva prevladavanje same umetnosti.