Osobine ličnosti, životni događaji i anksioznost adolescenata

Abstract

Osnovni cilj ovog istraživanja jeste utvrđivanje doprinosa dimenzija ličnosti i životnih događaja predikciji simptoma anksioznosti kod adolescenata. Istraživanje je sprovedeno na uzorku od 300 adolescenta koji pripadaju nekliničkoj populaciji. U analizu su bili uključeni pokazatelji pet velikih dimenzija ličnosti- Neuroticizma, Ekstraverzije, Otvorenosti, Prijatnosti i Savesnosti, broj, vrsta i vremenski period javljanja životnih događaja i stresnih iskustava, i stepen manifestovanja simptoma anksioznosti kod adolescenata, u toku prethodnih nedelju dana. Kao konceptualni okvir poslužili su leksički model ličnosti ‘’Velikih pet’’, teorije životnih događaja, i teorijska razmatranja pojave negativnih afektivnih reakcija u adolescenciji. Životni događaji su se pokazali kao najbolji prediktori simptoma anksioznosti kod nekliničke populacije adolescenata. Najznačajniji doprinos pojavi ispitivanih emocionalnih reakcija daje ukupan broj događaja (b=.892; p=.000). Pored toga, hronični stresori su se pokazali kao nepovoljni po afektivno funkcionisanje mladih (b=.258; p=.001). Uz stresore koji se odnose na porodični kontekst (b=.375; p=.010), predikciji simptoma anksioznosti značajno doprinose i školski problemi (b=.191; p=.001). Od osobina ličnosti posebno se izdvojila dimenzija Prijatnosti (b=.247; p=.000). Pokazalo se da viši skorovi na ovoj dimenziji predviđaju nešto češću pojavu simptoma anksioznosti.

School Achievement and Anxiety among Students Who Attend Extended and After-School Day Care / Školski uspjeh i anksioznost učenika u produženom i cjelodnevnom boravku

“…This means that parents closely monitor their children's academic achievement in lower grades of elementary school. If their expectations are not satisfied, they usually exhibit discontent, which affects children (Marić, 2010;Ružić et al, 2015;Santham, 2001;Wenar, 2003). Children are under pressure to meet parents' requirements, which obviously generates anxiety.…”

“…A survey conducted on a sample of 300 students belonging to non-clinical population showed that school achievement, as well as various school problems, significantly contributes to the prediction of anxiety symptoms (Marić, 2010). Failure to achieve school goals and tasks, and problems in adapting to the school environment are an important source of adverse reactions, as well as negative emotional reactions and symptoms of anxiety at a school age (Byron & Khazanchi, 2011;Davison & Neale, 1999;Lacković-Grgin, 2004;Marić, 2012;Wenar, 2003).…”

“…School activities and achievement of appropriate levels of school success are very important factors in the lives and general mental functioning of students (Marić, 2010;Wenar, 2003). Problems in this area of life, important for general development in childhood, often lead to anxious responses in the form of increased worries, trepidations, fear, and tension, all of which are reflected on the level of the child's physical functioning (Byron & Khazanchi, 2011;Conger, Elder, Kim, & Lorenz, 2003;Farooqi et al, 2012;Lacković-Grgin, 2004;McDonald, 2001;Szabó & Lovibond, 2006).…”

Psychological characteristics as the predictors of subjective well-being in future class and preschool teachers

“…Екстраверзија и неуротицизам су се и у ранијим истраживањима показале као најзначајније личне особине у вези са општим нивоом субјективног благостања и то на тај начин да неуротицизам доприноси негативно, а екстраверзија позитивно психичком благостању (costa & Mccrae, 1980;deNeve & cooper, 1998;headey & Wearing, 1989;larsen & eid, 2008;Zhang & tsingan, 2013). Неуротицизам као предиспозиција за учесталије искуство негативних афеката и симптома анксиозности и депресивности (Marić, 2010;Novović, Mihić, tovilović & Jovanović, 2008;Schimmack, 2008) и екстраверзија која особе предиспонира за учесталије искуство позитивних емоција и проактивнији, позитивнији приступ животу (david et al, 1997;Garrity & demick, 2001;lucas & baird, 2004;lucas & fujita, 2000;Marić i Novović, 2010;Novović i sar., 2008) и у овом истраживању су се показали као значајни предиктори менталног здравља будућих учитеља и васпитача. Као што је и очекивано, неуротицизам је слабије изражен код будућих учитеља и васпитача.…”

Instrument for evaluating motivation and self-regulation strategies in mathematics learning (SRUM)

“…Испитна или тестовна анксиозност је психолошки и бихевиорални одговор индивидуе забринуте за последице у ситуацији евалуације постигнућа (Soffer, 2008). Њу чини скуп физиолошких и когнитивних реакција, а и истраживања су потврдила постојање две компоненте: когнитивне, која се односи на бригу у вези с могућим неуспехом и која делује на перформансе и остварење циља тако што скреће пажњу са задатка и негативно утиче на процесуирање информација и присећање, и емоционалне, која се манифестује физиолошким реакцијама (Cassady & Johnson, 2002;Chapell et al, 2005;Marić, 2010).…”