“…Екстраверзија и неуротицизам су се и у ранијим истраживањима показале као најзначајније личне особине у вези са општим нивоом субјективног благостања и то на тај начин да неуротицизам доприноси негативно, а екстраверзија позитивно психичком благостању (costa & Mccrae, 1980;deNeve & cooper, 1998;headey & Wearing, 1989;larsen & eid, 2008;Zhang & tsingan, 2013). Неуротицизам као предиспозиција за учесталије искуство негативних афеката и симптома анксиозности и депресивности (Marić, 2010;Novović, Mihić, tovilović & Jovanović, 2008;Schimmack, 2008) и екстраверзија која особе предиспонира за учесталије искуство позитивних емоција и проактивнији, позитивнији приступ животу (david et al, 1997;Garrity & demick, 2001;lucas & baird, 2004;lucas & fujita, 2000;Marić i Novović, 2010;Novović i sar., 2008) и у овом истраживању су се показали као значајни предиктори менталног здравља будућих учитеља и васпитача. Као што је и очекивано, неуротицизам је слабије изражен код будућих учитеља и васпитача.…”