određen je atomskom apsorpcionom spektrometrijom, pri čemu su ispitivane komponente prethodno prevedene u stanje rastvora. Nakon odvajanja katodnog materijala i prevođenja u stanje nitratnog rastvora ponovo je izvršena sinteza metodom sagorevanja citratnog gela. Dobijeni proizvod je, nakon žarenja na 750 °C, karakterisan metodama difrakcije X-zraka i ramanske spektroskopije. Dobijen je proizvod stehiometrijskog sastava LiCo 0,59 Mn 0,26 Ni 0,15 O 2 , heksagonalne slojevite strukture tipa α-NaFeO 2 . Funkcionalnost resintetisanog materijala ispitana je u 1 M rastvoru LiClO 4 u propilen-karbonatu, galvanostatskim punjenjem i pražnjenjem, pri gustini struje od 0,7 C. Reciklirani materijal pokazuje relativno dobre kapacitete punjenja i pražnjenja koji iznose 94,9 i 64,8 mA h g -1 , redom. Ključne reči: reciklaža Li-jonskih baterija, katodni materijal, sol-gel metod. NAUČNI RAD UDK 621.352:544.6:66:658.567 Hem. Ind. 71 (3) 211-220 (2017) Dostupno na Internetu sa adrese časopisa: http://www.ache.org.rs/HI/Li-jonske baterije danas dominiraju u polju visoke tehnologije (mobilni telefoni, prenosni elektronski uređaji i sl.), a veliki napori se ulažu da se prilagode za napajanje energijom električnih automobila. Brz razvoj visokih tehnologija ukazuje i na brz rast količine istrošenih baterija. U periodu od 2000. do 2010. godine godišnja proizvodnja Li-jonskih baterija u svetu se povećala za 800%. Na primer, broj aktivnih mobilnih uređaja širom sveta je dostigao oko 7 milijardi. Očekuje se da će u Kini masa istrošenih litijum-jonskih baterija do 2020. godine prevazići 500000 t [1,2]. Litijum-jonske baterije sadrže veliku količinu metala kao što su Li, Co, Mn, Ni, Cu i Al, od kojih su neki skupi i od strateškog značaja, kao i toksične i zapaljive elektrolite, pa mogu da imaju štetan uticaj na životnu sredinu. Stoga, njihovo recikliranje nakon korišćenja postaje neizbežno. Rastuća zabrinutost zbog zagađenja životne sredine u poslednjoj deceniji je rezultirala strožijoj regulaciji otpada koji Prepiska: M. Vujković, Fakultet za Fizičku Hemiju, Univerzitet u Beogradu, Studentski trg 12-16,