Searching for the sense of national identity in the globalization context: Example of students in Croatia

Abstract

САЖЕТАК. У раду су презентовани резултати емпиријског истраживања чији су задаци подразумевали мерење изражености националног идентитета, затим утврђивање његових структуралних компоненти, као и анализу његове повезаности са одређеним социодемографским варијаблама. При мерењу националног идентитета коришћена је Скала националног идентитета NAIT-K, која обухвата скалу NAIT (Čorkalo i Kamenov, 1998) и елементе скале MEIM (Phinney, 1992), као и Скала Националног идентитета-NI (Cinnirella, 1997). Обе скале потврдиле су високу унутрашњу поузданост исказану коефицијентом Cronbach alfa (α=0,92; α=0,87). Поред наведених инструмената примењен је и социодемографски упитник. На пригодном узорку од 209 студената основних студија психологије и педагогије у Загребу, резултати укупног националног идентитета указују на умерену израженост. Док је на скали NI потврђена њена једнодимензионалност, факторском анализом NAIT-K издво-1

Expression and structure of national identity of students of the Faculty of education in Užice measured by NAIT scale

“…Применом НАИТ-К скале, Сакач и сарадници (Sakač et al, 2017) утврдили су да је укупни национални идентитет студената основних студија у Загребу умерено изражен, док је факторска анализа указала на постојање пет структуралних компоненти националног идентитета које су аутори дефинисали као: истакнути национални идентитет, национализам, космополитизам, конативна димензија националног идентитета и оданост нацији као традиционалном наслеђу. Уз то, утврдили су и повезаност између националног идентитета и декларативне религиозности.…”

“…Просечна вредност националног идентитета на скали НАИТ дата у Табели 2 (AS=93,15; SD=13,69) указује на умерено високу израженост националног идентитета студената у нашем узорку, што је видљиво и кад се резултат подели са укупним бројем ставки на скали (3,45). Просечне вредности националног идентитета на нашем узорку више су од просечних вредности у ранијим истраживањима које су утврђене на узорку студената у нашој земљи (Beljanski et al, 2018;Sakač et al, 2017;Štrangarić, 2014) и у региону (Grozdanovska, 2016;Čorkalo & Kamenov, 2003). У неким ранијим истраживањима у нашој земљи, слично нашем резултату, утврђена је виша израженост националног идентитета на узорку одраслих испитаника са Косова и Метохије (Ranđelović & Minić, 2011) и младих са Косова (Ranđelović& Kostić, 2011).…”

“…Даљу конкретизацију и интерпретацију добијених резултата обезбедила је дескриптивна анализа издвојених фактора на скали (Табела 6). Факторска анализа дала је различита факторска решења у односу на првобитна (Čorkalo & Kamenov, 1998) и потоња истраживања (Beljanski et al, 2018;Kamenov et al, 2006;Sakač et al, 2017).…”

“…"). Супротно претходним истраживањима (Beljanski et al, 2018;Sakač et al, 2017;Čorkalo & Kamenov, 1998Čorkalo & Kamenov, , 2003 није уочена издвојеност национализма као једног од доминантних фактора који репрезентује национални идентитет студената.…”

“…Сагласно резултатима факторске анализе, прихвата се друга хипотеза истраживања о разликама у структури базичних димензија националног идентитета између овог и ранијих истраживања. У нашем истраживању није потврђена факторска структура скале НАИТ коју су пронашле ауторке инструмента (Čorkalo & Kamenov, 1998(Čorkalo & Kamenov, , 2003, као и каснији истраживачи (Beljanski et al, 2018;Sakač et al, 2017). Применом скале НАИТ на узорку студената Педагошког факултета у Ужицу издвојено је пет фактора који заједно објашњавају 53,83% укупне варијансе.…”