Through a theoretical scientific synthesis, the phenomenon of values and value orientations of young people is considered from several aspects. Within the framework of such an approach, various classifications of values and value orientations of young people are presented and explained and the most favorable basis is sought for testing the values and value orientations of the students from teacher training faculties, future primary school teachers and preschool teachers. Empirical research of transversal type was performed on a random sample of 252 students from teacher training faculties in Serbia, at the end of the academic year 2012/2013. Based on Rokeach’s list of values, empirical research of transversal type was performed, with the main task of determining the terminal values (desirable states, pursued objectives) and instrumental values (idealized behaviors in order to achieve terminal values) of students. The ranking list, as the result of a quantitative and qualitative analysis of the collected data, shows that the students of the teacher training faculties are oriented toward: a) family safety, happiness, freedom, true friendship, inner harmony... (terminal values) and b) fairness, responsibility, capability...(instrumental values). The research shows a high degree of balance values of the students in the preference of terminal values, while in the instrumental values significant differences can be noticed, except for the first three items on the ranking list.Key words: instrumental values; Rokeach’s list; terminal values.---SažetakPutem teorijske znanstvene sinteze s više se aspekata razmatra fenomen vrijednosti i vrijednosnih orijentacija mladih. U okvirima takvog pristupa prezentiraju se i obrazlažu različite klasifikacije vrijednosti i vrijednosnih orijentacija mladih i traži najpovoljnija osnova za ispitivanje vrijednosti i vrijednosnih orijentacija studenata učiteljskih fakulteta, budućih učitelja i odgojitelja. Na slučajnom uzorku od 252 studenta učiteljskih fakulteta, na kraju školske 2013/14. godine, a na temelju Rokičeve liste vrijednosti, izvršeno je empirijsko istraživanje transferzalnog tipa, s osnovnim ciljem da se utvrde terminalne (poželjna stanja, ciljevi kojima se teži) i instrumentalne (idealizirani načini ponašanja kako bi se ostvarile terminalne vrijednosti) vrijednosti studenata. Rang-lista nastala kao rezultat kvantitativne i kvalitativne analize prikupljenih podataka pokazuje da su studenti učiteljskih fakulteta orijentirani na: a) obiteljsku sigurnost, sreću, slobodu, iskreno prijateljstvo, unutarnji sklad... (terminalne vrijednosti) i b) poštenje, odgovornost, sposobnost... (instrumentalne vrijednosti). Istraživanje pokazuje visok stupanj ujednačenosti studenata u preferenciji terminalnih vrijednosti, a kod instrumentalnih se vrijednosti, osim tri prve na ljestvici, uočavaju značajne razlike.Ključne riječi: instrumentalne vrijednosti; Rokeachova lista; terminalne vrijednosti.

<p>In the last few decades, a large portion of scientific literature has been dedicated to the questions of realization of teaching and its improvement. However, one question remains in the background – folk pedagogies and their influence on teaching.   The main objective of this paper is to help us get acquainted with this phenomenon that exists in the teaching practice, its significance and pedagogical implications. In the first part of the paper, we deal with definitions of folk pedagogies and related concepts and their mutual relationship, in order to analyze the similarities and differences in the meaning of the concepts in use. Starting from important determinants of teachers’ folk pedagogies, we will attempt to reassess some of the proposed methods and ways to raise consciousness about teachers’ folk pedagogies, methods to analyze and change them. Based on the existing knowledge on teachers’ folk pedagogies, we will try to point out their significance and implications they have on education practice.<em>   </em><em></em></p><p><em>   </em>Starting from the existing findings about folk pedagogies, we have separated three important implications for educational practice: a) teachers should be viewed as creators of their own coherent theories about learning and teaching; b) changing and improving one’s teaching practice is a result of the teacher’s willingness to reflect on his or her own folk pedagogies; and c) teachers’ folk pedagogies should be seen as the starting point for teacher professional development programs.  </p>

Уводно разматрањеУ раду се, са теоријског аспекта, разматрају питања појмовног одре-ђења, предмета и показатеља самовредновања научноистраживачког рада факултета, са посебним освртом на учитељске факултете. Преглед литера-туре везане за педагошку евалуацију (Pešić, 1998;Стаматовић и Игњатовић, 2010; Хебиб, 1992, 1995, 2014 упућује на бројне нејединствене ста-вове и контраверзе у погледу концептуалног разумевања самоевалуације, њене функције, предмета, носилаца и методолошких основа. Евалуација у систему образовања текла је од спољашње ка унутрашњој, од контролне ка информативној, мотивационој и регулативној функцији, од примене изразито квантитативних ка квалитативним поступцима евалуације, од сумативне ка формативној (Pešić, 1999;Potkonjak, 1972;Хебиб, 1995). Исти тренд каракте-рише и евалуацију квалитета рада учитељских факултета у Србији, а посебно компоненту квалитета научноистраживачког рада. У прилог том ставу наво-димо податак да је пракса и законска регулатива самовредновања квалитета рада учитељских факултета новијег датума, уведена паралелно са доми-нантним приступом спољашње контроле рада факултета. Примера ради, УДК 378:371.12(497.11) -оригинални научни рад -126 законски оквир -Правилник о стандардима за самовредновање и оцењива-ње квалитета високошколских установа -донет је 2006. године. Тек након створених законских предуслова донети су бројни стратешки документи на нивоу самих учитељских факултета (нпр. Правилник о самовредновању и обезбеђењу квалитета на Учитељском факултету у Београду, 2013) и акциони планови за обезбеђивање квалитета рада установе, а тиме и квали-тета научноистраживачког рада. Усвајањем директива Болоњске деклара-ције отпочиње нова етапа у конципирању поступака праћења и вредновања рада факултета, чије се тежиште помера на процесе самовредновања као кључне карике између утврђивања постојећег стања и унапређивања квали-тета рада факултета у целини и његових појединих аспеката. Савремене тен-денције у области вредновања подстакле су темељнију анализу научнои-страживачког рада факултета, посебно у погледу предмета самоевалуације, начина подстицања, система праћења и самовредновања, стручног усавр-шавања универзитетских наставника и међународне сарадње. Приступи одређењу квалитета научоистраживачког рада учитељских факултетаИзраз самоевалуација употребљава се у различитим значењима, а прегледом стручне литературе издвајају се следећа најчешћа одређења у контексту образовања. У првом значењу, самоевалуација је процена квали-тета рада коју спроводи установа на основу стандарда квалитета рада уста-нове (Правилник о вредновању квалитета рада установа). Друго најчешће значење термина самоевалуација у први план истиче функције, односно сврху процеса самоевалуације за евалуаторе. Тако Пешић под самоевалуа-цијом означава "облике (случајеве) испитивања и приписивања вредности (квалитативне и квантитативне), које имају информативну и регулативну вредност за саме актере образовног процеса, који су у функцији увида и самоувида у сопствено делање, знање, ставове и вредности" (Pešić, 1999: 145)...

УводУме шностпра вил ногиле погусме ногипи са ногиз ра жа ва њате жњајеса вре ме ногобра зо ва ногпо је дин ца,ко јапред ста вља ци ви ли за циј ску те ко ви ну, део кул ту ре жи вље ња и ДАЛИБОРКАПУРИЋиЖАНАБОЈОВИЋ

Izgradnja kvalitetnih i održivih partnerskih odnosa visokoškolskih institucija u obrazovanju postaje prioritet obrazovne politike većine evropskih zemalja, posebno zemalja u tranziciji. Polazeći od konteksta u kome se ostvaruje obrazovanje nastavnika (globalizacija obrazovanja i svih aspekata života; društvene promene, razvoj informaciono-komunikacionih tehnologija, promene u oblasti rada i sistemu vrednosti), a time i saradnja fakulteta koji pripremaju nastavnički kadar, suštinskih odlika partnerstva, značaja izgradnje partnerskih odnosa za unapređivanje obrazovanja nastavnika, modela partnerstva razvijenih u pedagoškoj teoriji i praksi i strateških obrazovnih dokumenata, autori se bave jednim aspektom tog problema-sagledavanjem partnerskih odnosa fakulteta za obrazovanje nastavnika u domenu stručne i naučne saradnje. Cilj teorijske analize je identifikacija konceptualnih određenja i raznovrsnosti modela partnerstva fakulteta u nastavi i istraživanju. Kao mali prilog aktuelizaciji te problematike, u radu su izdvojene smernice i preporuke za buduća empirijska istraživanja u toj oblasti.