<p>In the last few decades, a large portion of scientific literature has been dedicated to the questions of realization of teaching and its improvement. However, one question remains in the background – folk pedagogies and their influence on teaching.   The main objective of this paper is to help us get acquainted with this phenomenon that exists in the teaching practice, its significance and pedagogical implications. In the first part of the paper, we deal with definitions of folk pedagogies and related concepts and their mutual relationship, in order to analyze the similarities and differences in the meaning of the concepts in use. Starting from important determinants of teachers’ folk pedagogies, we will attempt to reassess some of the proposed methods and ways to raise consciousness about teachers’ folk pedagogies, methods to analyze and change them. Based on the existing knowledge on teachers’ folk pedagogies, we will try to point out their significance and implications they have on education practice.<em>   </em><em></em></p><p><em>   </em>Starting from the existing findings about folk pedagogies, we have separated three important implications for educational practice: a) teachers should be viewed as creators of their own coherent theories about learning and teaching; b) changing and improving one’s teaching practice is a result of the teacher’s willingness to reflect on his or her own folk pedagogies; and c) teachers’ folk pedagogies should be seen as the starting point for teacher professional development programs.  </p>

The use of sociometric research in pedagogy implies consideration of methodological demands pertaining to the selection and formulation of sociometric criteria, the selection of sociometric techniques, instruments and sociometric group classification methods. Various authors agree that sociometric criteria are basic relevant activities of the group they refer to and that they should be meaningful, understandable to every group member and clearly and precisely formulated. The selection of the appropriate sociometric technique and instrument has to be adjusted with the goal of sociometric research, along with the consideration of the advantages and short­comings of different sociometric techniques and instruments. The existing research provides very divergent results on the adequacy of different classification methods in identifying stable sociometric groups. Still, the majority of studies have confirmed that the two-dimensional rating scale method yields more stable classifications than the classification methods based on peer nominations, as well as that it is methodologically more justifiable to use cluster analysis in identifying stable sociometric status groups than the traditional classification methods

Марина Ж. Илић 1 Учитељски факултет у Ужицу, Универзитет у Крагујевцу Оригинални научни рад Учесталост и могућности примене кооперативног учења у разредној настави Резиме: Савремена сазнања о настави и учењу и емпиријске валидације ефикасности кооперативног учења сугеришу на потребу учесталије примене кооперативног учења у разредној настави и пружају довољно доказа о широкој могућности примене у оквиру различитих наставних предмета. У раду су представљени резултати истраживања спроведеног ради испитивања мишљења триста пет наставника разредне наставе о учесталости и могућности примене кооперативног учења. Применом сервеј истраживачке методе показало се да већина наставника разредне наставе понекад примењује кооперативно учење у раду са ученицима млађег школског узраста, најчешће у оквиру наставе српског језика, математике, познавања природе и друштва и света око нас. Ипак, према мишљењу наставника, кооперативно учење се може користити у оквиру свих наставних предмета разредне наставе. Уз то, утврђено је да степен стручне спреме битно утиче на мишљење наставника о могућностима примене кооперативног учења у наставним предметима. Спроведено истраживање представља мали прилог афирмацији кооперативног учења у разредној настави и намера ауторке је да скрене пажњу на актуелну ситуацију у погледу учесталости примене кооперативног учења у разредној настави и укаже на широке могућности примене кооперативног учења у оквиру различитих наставних предмета. Кључне речи: кооперативно учење, разредна настава, примена, наставни предмети. Увод 1 На темељу критика школе и савремених сазнања о настави и учењу израсла је идеја о реформисању и унапређивању школе и наставе у 1 marinailic@hotmail.rs њој на конструктивистичким основама, посебно кроз кооперативне наставне методе. У стручној литератури постоје различите дефиниције кооперативног учења, а према најчешћем одређењу реч је о скупу наставних метода које карактерише социјална интеракција између ученика и на

No abstract

Уводно разматрањеУ раду се, са теоријског аспекта, разматрају питања појмовног одре-ђења, предмета и показатеља самовредновања научноистраживачког рада факултета, са посебним освртом на учитељске факултете. Преглед литера-туре везане за педагошку евалуацију (Pešić, 1998;Стаматовић и Игњатовић, 2010; Хебиб, 1992, 1995, 2014 упућује на бројне нејединствене ста-вове и контраверзе у погледу концептуалног разумевања самоевалуације, њене функције, предмета, носилаца и методолошких основа. Евалуација у систему образовања текла је од спољашње ка унутрашњој, од контролне ка информативној, мотивационој и регулативној функцији, од примене изразито квантитативних ка квалитативним поступцима евалуације, од сумативне ка формативној (Pešić, 1999;Potkonjak, 1972;Хебиб, 1995). Исти тренд каракте-рише и евалуацију квалитета рада учитељских факултета у Србији, а посебно компоненту квалитета научноистраживачког рада. У прилог том ставу наво-димо податак да је пракса и законска регулатива самовредновања квалитета рада учитељских факултета новијег датума, уведена паралелно са доми-нантним приступом спољашње контроле рада факултета. Примера ради, УДК 378:371.12(497.11) -оригинални научни рад -126 законски оквир -Правилник о стандардима за самовредновање и оцењива-ње квалитета високошколских установа -донет је 2006. године. Тек након створених законских предуслова донети су бројни стратешки документи на нивоу самих учитељских факултета (нпр. Правилник о самовредновању и обезбеђењу квалитета на Учитељском факултету у Београду, 2013) и акциони планови за обезбеђивање квалитета рада установе, а тиме и квали-тета научноистраживачког рада. Усвајањем директива Болоњске деклара-ције отпочиње нова етапа у конципирању поступака праћења и вредновања рада факултета, чије се тежиште помера на процесе самовредновања као кључне карике између утврђивања постојећег стања и унапређивања квали-тета рада факултета у целини и његових појединих аспеката. Савремене тен-денције у области вредновања подстакле су темељнију анализу научнои-страживачког рада факултета, посебно у погледу предмета самоевалуације, начина подстицања, система праћења и самовредновања, стручног усавр-шавања универзитетских наставника и међународне сарадње. Приступи одређењу квалитета научоистраживачког рада учитељских факултетаИзраз самоевалуација употребљава се у различитим значењима, а прегледом стручне литературе издвајају се следећа најчешћа одређења у контексту образовања. У првом значењу, самоевалуација је процена квали-тета рада коју спроводи установа на основу стандарда квалитета рада уста-нове (Правилник о вредновању квалитета рада установа). Друго најчешће значење термина самоевалуација у први план истиче функције, односно сврху процеса самоевалуације за евалуаторе. Тако Пешић под самоевалуа-цијом означава "облике (случајеве) испитивања и приписивања вредности (квалитативне и квантитативне), које имају информативну и регулативну вредност за саме актере образовног процеса, који су у функцији увида и самоувида у сопствено делање, знање, ставове и вредности" (Pešić, 1999: 145)...