“…Коначно, подаци јасно указују на то да позитивне перцепције о тимском раду можда јесу довољне за покретање иницијативе за удруживање, али не и за опстанак и развој тима. Ови налази треба да буду основ за даља истраживања тимског рада, јер: 1) чини се да је тимско планирање критичан моменат и сама есенција потребне и пожељне кооперативне динамике која се преноси у наставну јединицу, на час, али после њега (Đukić i Španović, 2008); 2) ако нема довољно времена за планирање, или ако чланови тима не посветe довољно времена планирању, тим неће успети; 3) тимски рад у образовању треба да буде подупрт разумевањем његових теоријских основа, као и одговарајућим вештинама и обуком за његово планирање и реализацију (Main, 2010); 4) да би били ефективни, чланови тима морају успоставити и трајно одржавати отворену, неагресивну комуникацију, засновану на узајамном поверењу (Stewart & Perry, 2005); 5) практиковање тимског рада доприноси креирању добре праксе и формирању позитивних ставова према колаборацији (Carless & Walker, 2006). Такође, у будућим истраживањима би било корисно испитати који фактори тимски рад, и поред његових бројних предности, и поред позитивног става учитеља према њему, чине недовољно привлачним и доприносе да се он повремено користи.…”