Kriminalističko-policijska akademija, BeogradSažetak: Savremene studije bezbednosti otvorile su polje za mnoš-tvo novih termina i koncepata. Obogaćivanje jezika savremenih studija bezbednosti logična je posledica širenja njihovog istraži-vačkog polja, koje nastaje kao odgovor akademske zajednice na novonastale bezbednosne izazove i pretnje, kao i nove subjekte i objekte studija i prakse bezbednosti. Posthladnoratovski period u studijama bezbednosti obeležen je i preispitivanjem dominantnog državocentričnog shvatanja pojma bezbednosti koje je rezultiralo produbljivanjem pojma i njegovom širenju ka individualnom nivou analize. Pored termina državna i nacionalna bezbednost, u diskursu savremenih studija bezbednosti javljaju se termini kao što su individualna bezbednost, lična bezbednost, bezbednost pojedinca i ljudska bezbednost. Međutim, u literaturi su ovi termini često nejasno određeni, pa se u akademskom diskursu koriste na različite načine. Nedoslednost u definisanju pojmova kao što su ljudska bezbednost, individualna bezbednost i lična (personalna) bezbednost kod domaćih i stranih autora neminovno ukazuje na njihovu fluidnu prirodu i nedovoljnu preciznost. Ona je posledica složenosti ovih novonastalih pojmova, ali i slobode u interpretaciji njihovih značenja koja sprečava da se sadržaj ovih pojmova učvrsti i postane deo zajedničkog, ustaljenog akademskog diskursa. Stoga, cilj rada je da ukaže na pravilnosti u upotrebi navedenih