Svako fizičko lice je nosilac, titular, određenih subjektivnih imovinskih prava i obaveza tokom svog života. Smrću fizičkog lica ono prestaje da postoji, međutim, iako je teoretski moguće da sva njegova prava i obaveze prestanu sa smrću, u praksi je obično drugačije, tako da ona uglavnom ostaju i nakon smrti. Pre svega to su prava i obaveze imovinskog karaktera i zato svi pravni sistemi sadrže pravila o nasleđivanju prava i obaveza u slučaju smrti. Rimsko pravo predstavlja temelj naslednog prava, u smislu da se institut testamenta u današnjem obliku prvi put pojavljuje u Zakonu XII tablica i kao takav nastavlja da živi kroz praksu naredna dva i po milenijuma. Ovaj rad ima za cilj da ukaže na značaj testamenta i pojmova bliskih njemu. Zaključeno je da testament i pojmovi u vezi s njim, kao što su: ostavilac, naslednik, zaostavština, univerzalna i singularna sukcesija, ni posle više od dva milenijuma ne gube na značaju. Sve to doprinosi pravnoj sigurnosti i omogućava nosiocima imovinskih prava da veruju institutu testamenta da će i posle smrti njihova imovinska prava nastaviti da postoje onako kako oni to žele.