Сажетак: Ризико фактори су веома значајни помажући фактор настанка бројних, првенствено хроничних, дегенеративних обољења. Фактори ризика су: личне карактеристике појединца и еколошкосоцијалне карактеристике. Основни циљ рада јесте да се сагледају здравствени ризици и ризично понашање становника Србије и утицај на здравље народа. Реализујући циљ рада, извршена је анализа података огромног анкетног истраживања, које је извршио Институт за јавно здравље Србије. Резултати су показали да у Србији постоје бројни ризико фактори. Међутим, 5,7% школске деце и 1,9% одраслих не знају за њихово постојање у околини. Међу тим ризико факторима најизраженији су УВ зрачење и насиље. Становништво сматра да су најчешћи узроци оболевања погрешна исхрана, стрес и тешки услови живота. Ризици и ризично понашање нарочито су присутни при оболевању од кардиоваскуларних и респираторних болести, гојазности, дијабета, повреда и других. У борби са хроничним, масовним оболењима значајно је смањење ризико фактора и промена ризичног понашања. По савету лекара и других здравствених радника у задњој години је ризично понашање променило 38% становника, и то различито по територијалним деловима Србије, типу насеља, полу, узрасту, образовању и имовинском стању. Као разлоге промене понашања наводе болест (20,8%) и здравији живот (13,3%).

No abstract

Сажетак. Жене чине око половину популације једне земље, па је њихово здравље и здравствена заштита значајна и са тог аспекта. Циљ рада јесте сагледавање ванболничке здравствене заштите жена у Србији. У реализацији циља рада статистичком методологијом су анализирани подаци анкетног истраживања које је 2006. и 2000. године извршио Инстут за јавно здравље Србије. Резултати анкетног истраживања показали су да је код гинеколога било 35,1% жена, знатно више жена са већим образовањем и из градских него осталих насеља, те сиромашнијих него имућнијих породица. Просечно је свака жена била код гинеколога 2,6 пута годишње.

No abstract

No abstract