Eating habits and physical activity differ between adolescent boys and girls and can predict BMI, particularly in boys. The results suggest the need to develop gender-specific programs for promoting healthy lifestyle among adolescents in our country.

Significant deviations from recommendations for healthy lifestyle was noted in adolescents' habits, knowledge and practice. It is therefore necessary to develop and organize programs for promotion of healthy behaviours adapted to the adolescents' needs.

Profile and standards for the diagnostics of percent of body fat and muscles were defined on a sample of 1924 women from the Republic of Serbia, aged 18.0 to 69.9, where the body structure of subjects was measured by applying multichannel segmental bioimpedance. Total sample was divided into six age groups, for the purpose of the definition of standard with regards to age. When it comes to body fat percentage results have shown that the average value of the total sample was 28.51±9.26 %, and between the range of 23.81 and 39.94 % for age groups 18.0-19.9 yr and 60.0-69.9 yr, respectively. Regression analysis results have shown that the constant of body fat percentage increase by trend of 3.417 % per decade, and that 25.1 % of mutual variance trend was explained by the model, with prediction error of 4.55 %. With regards to the percentage of skeletal muscles in the body, the results have shown that the average value of the total sample was 39.30±5.25 %, and within the range of 42.25 to 32.58 % for age groups 18.0-19.9 yr and 60.0-69.9 yr, respectively. Regression analysis results have shown that the constant of the skeletal muscles decrease by tend of-2.016 % per decade and that the model explained 23.8 % of mutual variance trend with prediction error of 8.08 %.

No abstract

Универзитет у Београду, Факултет спорта и физичког васпитања 3 "Life active health club", Београд ПРОБЛЕМ ДЕХИДРАТАЦИЈЕ НАКОН ЧАСА ФИЗИЧКОГ ВАСПИТАЊА И НАВИКЕ ЗА УЗИМАЊЕМ ТЕЧНОСТИ КОД УЧЕНИКА 8. РАЗРЕДА-ПИЛОТ ИСТРАЖИВАЊЕ Сажетак Циљ овог рада је био да се испита да ли час физичког васпитања може проузроковати ниво дехидратације који према великом броју аутора изазива пад когнитивних и радних способности. Према досадашњим сазнањима промене су уочљиве када је ниво дехидратације већ 1-2% губитка телесне масе. Поред тога, требало је утврдити да ли испитаници имају сметње узроковане дехидратациjом и какве су им навике за узимањем течности. Испитивањем је обухваћено 28 ученика 8. разреда једне основне школе у Београду, старости 14.8±0.39 година. Анализа структуре тела, телесне масе и садржаја воде спроведена је анализатором "InBody 370", а затим је уследио час физичког васпитања када је, као организационо-методичка форма рада, коришћен рад са станицама. После часа ученицима је мерена телесна маса. Разлика у телесној маси пре и после часа представљала је изгубљену течност из организма на основу чега је одређен проценат дехидратације. Т-тестом за зависне узорке добијена је високо значајна разлика (p=0.000) у телесној маси пре и после часа. Код 86% ученика, проценат дехидратације је износио више од 1% ТМ (просечна вредност 1.20%±0.22%). Ови резултати указују да час физичког васпитања код већине наших ученика може проузроковати ниво дехидратације који, према великом броју аутора, изазива слабљење различитих (највише когнитивних) способности, што може довести до сметњи на настави која следи након часа физичког васпитања. Резултати упитника су показали да већина ученика (68%) уноси течност само када осети жеђ, док 25% уопште не уноси течност за време физичке активности. Највећи број ученика (43%) осећа недостатак концентрације, умор, поспаност или безвољност на часовима који следе после часа физичког васпитања. Понекада се ово стање јавља код 39% ученика док само 18% не осећа никакаве промене. Јасно је да је потребно решавати проблем недовољне хидратације код ученика током наставе у школи.