SAŽETAKCilj ovog rada bio je ispitivanje uticaja mehanizacije na sabijenost zemljišta u intezivnoj proizvodnju krompira, na poljoprivrednom gazdinstvu AD Zobnatica kod Bačke Topole u navodnjavanju. Primenjena tehnologija proizvodnje i prekomerne padavine dovele su do promena u fizičkim svojstvima zemljišta. Zapreminska masa zemljišta u površinskom sloju (0-20 cm) na mestu prolaska prskalice je iznosila 1,68 g cm -3 što je značajno veće u poređenju sa vrednostima koje su dobijene na kontroli, bez prohoda prskalice (1,53 g cm -3 ). Utvrđeno je da je zapreminska masa zemljišta nakon prolaska kombajna iznosila 1,48 g cm -3 dok su vrednosti izvan te zone iznosile 1,43 g cm -3 . Specifičan otpor zemljišta prodiranju konusa je na mestima prolaska prskalice iznosio maksimalnih 3,91 MPa na dubini od 5 cm, dok je zbijenost zemljišta nakon prohoda kombajna iznosila maksimalno 4,22 MPa na dubini od 15 cm. Utvrđeno je intenzivnije sabijanje zemljišta nakon kombajna na dubini 10-20 cm dok je na tragovima prskalice veća zbijenost na dubini od 5 cm. Dobijeni rezultati ukazuju na značajno sabijanje zemljišta u proizvodnji krompira koje zahteva prilagođavanje obrade i vremena izvođenja operacija. Dobijeni rezultati će dati značajan doprinos kod planiranja i odabira tehnologije proizvodnje krompira u sklopu sistema za navodnjavanje. Ključne reči: krompir, sabijanje zemljišta, agrotehničke mere, sadržaj vlage,

Održavanje dobre i stvaranje povoljne strukture zemljišta ima za cilj postizanje visokih i stabilnih prinosa gajenih biljaka. Nestabilna struktura smanjuje infiltraciju i brzinu vodopropustljivosti zemljišta, povećava evaporaciju, pogoršava aeraciju, omogućuje stvaranje pokorice i ukoliko postoje ostali uslovi intenzivira pojavu erozije. Cilj ovog istraživanja je bio da se na osnovu strukturne analize zemljišta sagleda uticaj konvencionalne obrade i sistema direktne setve-bez obrade na zastupljenost i stabilnost strukturnih makroagregata različitih dimenzija kod černozema i uticaj sadržaja humusa na stabilnost makrostrukturnih agregata u sloju 0-30 cm. Utvrđena je veća količina makrostrukturnih agregata >5 mm u zemljištu, kod sistema direktne setve (bez obrade) u odnosu na konvencionalnu obradu. Koeficijent strukturnosti je povoljniji pri konvencionalnoj obradi (Ks= 5,68) u odnosu na sistem bez obrade (Ks= 3,16). Veća količina stabilnih agregata >2000 µm je utvrđena u zemljištu kod direktne setve, dok su kod konvencionalne obrade agregati manji od <2000 µm bili stabilniji. Vrednosti srednjeg masenog dijameta stabilnih agregata (MWD) su statistički značajno veće u sistemu direktne setve-bez obrade (MWD = 2417 µm) u odnosu na konvencionalnu obradu zemljišta (MWD = 1512 µm). U našim zemljišnim i klimatskim uslovima direktnu setvu treba kombinovati sa konvencionalnom obradom kako bi se obezbedila povoljna struktura zemljišta.

U radu su predstavljeni jednogodišnji rezultati ispitivanja uticaja tehnologije obrade zemljišta na fizičke osobine u proizvodnoj 2011/2012. godini. Ogled je postavljen na zemljištu tipa livadska crnica u rejonu Južne Bačke. Parcela je podeljena na tri jednaka dela gde je na svakom primenjen različit sisem obrade u proizvodnji pšenice i to: tanjiranje, oranje i razrivanje. Dubina brade na tanjiranju iznosila je 10-15 cm, na razrivanju 18-20 cm i na oranju 20-25 cm. Nakon skidanja pšenice 2012. godine, obavljeno je poljsko merenje sabijenosti i uzorkovanje zemljišta radi utvrđivanja vlažnosti. Sabijenost je merena u zonama od po 3,5 cm, a uzorci u neporemećenom stanju uzeti su iz slojeva 0-15 cm i 15,1-30 cm. Analiza podataka je pokazala da je najveća prosečna sabijenost bila na varijanti gde je obrada obavljena oranjem (2,11 MPa), a na varijanti tanjiranje najmanja (1,62 MPa), dok je na varijanti razrivanje iznosila 1,89 MPa. Maksimalne sabijenosti izmerene su u sloju od 15,1 do 30 cm na oranom tretmanu (5,47 MPa), nešto manja je bila na tanjiranom tretmanu (4,36 MPa) u odnosu na tretman razrivanje (5,04 MPa). Najmanja vlažnost zemljišta dobijena je na oranom tretmanu i iznosila je 17,4%, na tanjiranom tretmanu 18,01%, a na razrivnom tretmanu 18,55%. Između srednjih vrednosti utvrđena je statistički značajna razlika na nivou značajnosi od 95%. U zoni od 0-15 cm praktično nije bilo razlika po tretmanima, razlike su se pojavile tek u sloju od 15-30 cm. Tu je najmanja vlaga izmerena na oranom tretmanu (15,57%), zatim na tanjiranom tretmanu (16,75%) i najviše na razrivanom tretmanu (17,64%). Ključne reči: sistem obrade, oranje, razrivanje, tanjranje, osobine zemljišta 1. UVOD Obrada zemljišta datira još iz perioda pojave prvih naseobina i sve do danas ima veliki uticaj na održivost biljne proizvodnje. U početnim stadijumima, obrada je uticala na drastično povećanje poljske produktivnosti. Međutim, usled dugogodišnje intenzivne, duboke obrade, primene teške mehanizacije došlo je do pogoršavanja fizičkog stanja zemljišta i smanjene plodnosti (

No abstract

SAŢETAKOrganska proizvodnja je karakteristiĉna po pozitivnom uticaju na zemljište i ţivotnu sredinu. Sabijenost zemljišta predstavlja jednu od osam glavnih pretnji degradaciji zemljišta. Penetrometrijski otpor konusa i zapreminska masa se koriste kao pokazatelji stepena sabijenosti zemljišta. Cilj ovog rada je bio da se odrede efekti organske i konvencionalne proizvodnje na parametre sabijenosti zemljišta.Istraţivanja su sprovedena na 8 lokaliteta na Poljoprivrednom gazdinstvu porodice Letić u Ĉeneju na karbonatnom ĉernozemu. U sistemu organske proizvodnje su bili blitva, mrkva i rotkvica u zaštićenom prostoru, na otvorenom polju pšenica i jabuka, kupus i tikva. Pšenica gajena konvencionalnom tehnologijom na otvorenom polju nalazila se odmah pored pšenice koja je gajena tehnologijom organske proizvodnje. UtvrĊeno je da su vrednosti zapreminske mase zemljišta u organskoj proizvodnji uglavnom niţe od granice maksimalno dozvoljene sabijenosti od 1.35 g cm -3 , dok je vrednost u konvencionalnoj proizvodnji pšenice bila viša znatno viša od te granice. U organskoj proizvodnji pšenice penetrometrijski otpor je bio znatno niţi u oraniĉnom sloju u odnosu na konvencionalnu proizvodnju pšenice.U organskoj proizvodnji jabuke i kupusa penetrometrijski otpor je viši u površinskom sloju u odnosu na proizvodnju ostalih kultura kod kojih su vrednosti vrlo sliĉne.Kljuĉne reĉi: organska poljoprivreda, sabijenost zemljišta, zapreminska masa UVODPoslednjih godina sve se ĉešće spominje organska poljoprivreda i njen pozitivan uticaj na ţivotnu sredinu. Organska (biološka, ekološka) proizvodnja zasniva se na osnovnim biološkim naĉelima uz ekološko (domaćinsko) korišćenje prirodnih resursa i poštovanje svih elemenata zaštite ţivotne sredine (Lazić i Malešević, 2014). Tehnologija organske proizvodnje podrazumeva veliko angaţovanje ljudske snage u tehnološkim