Свака групација становништва има своје специфичне одлике и социјалне и здравствене проблеме. Ризици оболевања и умирања нису ни приближно исти у појединим узрасним категоријама. Истраживања су показала да су ризици оболевања и умирања највећи првог дана од рођења, прве недеље, прве три недеље, прве године, првих пет година, затим опада све до 15-те године, па поново расте, нарочито после 65-те године. Циљ рада је да се изучи и сагледа оболевање и умирање родитеља испитаника у току протекле године. У том циљу су анализирани подаци анкетног истраживање које је спровео Институт за јавно здравље Србије. Резултати анализе су показали да су родитељи испитаника оболевали у високом проценту од појединих обољења. Тако је сваки девети родитељ боловао од неког обољења, а највише од инфаркта миокарда и других болести срца (преко 20%), затим артеријске хипертензије и аполексије, те рака и гојазности. Родитељи нису боловали у највећем проценту од душевних болести, гојазности, дијабета, рака и других болести. Оболевање углавном расте са узрастом, али оболевање од артеријске хипертензије, дијабета, хиперлипидемије, гојазности и душевних болести је веће у млађем узрасту (до 64 године), него код старијих од 65 година. У структури узрока смрти највећи проценат отпада на инфаркт миокарда и друге болести срца, затим долази рак, апоплексија, хипертензија, дијабет и друге. Ови узроци Stru~ni i nau~ni radovi

No abstract

Сажетак. Жене чине око половину популације једне земље, па је њихово здравље и здравствена заштита значајна и са тог аспекта. Циљ рада јесте сагледавање ванболничке здравствене заштите жена у Србији. У реализацији циља рада статистичком методологијом су анализирани подаци анкетног истраживања које је 2006. и 2000. године извршио Инстут за јавно здравље Србије. Резултати анкетног истраживања показали су да је код гинеколога било 35,1% жена, знатно више жена са већим образовањем и из градских него осталих насеља, те сиромашнијих него имућнијих породица. Просечно је свака жена била код гинеколога 2,6 пута годишње.

No abstract

1 Дипл. ецц. Предраг Перуновић, Министарство здравља Републике Србије. 2 Мр сц. др Маријола Обрадовић, Завод за здравствену заштиту радника у железничком саобраћају Београд. 3 Др сц. Милутин Обрадовић, приватник. 4 Прим. др Мирјана Тимотић, емеритус. 5 Dr Kaja Savi} Joci}, specijalista socijalne medicine u Klini~ko-bolni~kom centru Zemun. Сажетак. Физичка активност је веома важна за одржавање задовољавајућег нивоа здравља. То је интегрални и комплексни део људског понашања. Људско тело је грађено за активност и, да би исправно функционисало, потребна му је физичка активност. Основни циљ рада јесте да се представе корелативне везе физичке активности и здравља народа, тј. облици и интензитет физичке активности становништва Србије. Истраживање је спроведено методом анкетног истраживања, односно коришћени су подаци обимног анкетног истраживања које је спровео Институт за јавно здравље Србије 2000. и 2006. године, обухватајући територију Војводине и централне Србије. Резултати су показали да испитаници своје слободно време најчешће користе за рад у кући и око ње (26,1%), гледање телевизије (23,2%), ангажовање око деце (16,5%), итд. Врло мали број се бави спортом и рекреацијом (мање од 1%), као и пешачењем. Пешачи само 46% запослених радника при одласку и повратку са посла, а и сам посао им је углавном лак, а тежак и средње тежак код 42,4% испитаника радника. Физичка активност становништва Србије је врло лоша. Сами испитаници су у 31,4% случајева своју физичку активност оценили као лошу и врло лошу. Значајно је истаћи да само 15,2% испитаника сматра да се физичком активношћу чува здравље.