Since one of the main goals of teaching geometry is to provide students with the opportunity to develop spatial reasoning, it is important to find the most suitable support for learning 3D geometry in elementary school. This paper compares Information and Communication Technology (ICT) and physical manipulatives support, with the aim to answer if their use produces different effects on students’ spatial reasoning. The participants in the study were 74 4th graders (10–11 years old) who were assigned to two equal groups that attended a month of the experimental program. Group EICT learned with the ICT support and group EMAN learned with physical manipulatives support. The results showed that there was no difference in students’ 3D geometry achievement regardless of the support that was used, and that both supports provided learning access for all students. According to our results, teaching geometry should be directed to the complementary use of physical manipulatives and ICT support, depending on the technological and software resources available to schools and teachers’ preference of the support. ICT can assist in achieving learning equity, but there is a need for a systematic development of the ICT sources that could be used as instructional manipulatives, their promotion, and the support for the teachers.

Универзитет у Београду, Учитељски факултет Оригинални научни рад Развијеност компоненти појма мерење дужине код ученика првог разреда основне школе Резиме: Резултати међународних истраживања, нпр. ТИМСС, показују да је ученичко разумевање геометријских садржаја често на нижем нивоу у односу на садржаје других области математике. Како бисмо открили узрок, усредсредили смо се на почетак основношколског математичког образовања тражећи основне разлоге нижег постигнућа ученика у овој области. Испитивали смо успешност ученика првог разреда у области Мерење и мере, са акцентом на мерење дужине. Циљ рада је био да утврдимо колико су ученици првог разреда успешно овладали појмом мерење дужине, који се састоји од компоненти на којима се заснива поступак мерења; реч је о следећим компонентама: раздељивање, надовезивање мерне јединице, транзитивност, конзервација, акумулација удаљености и релација између мерног броја и мерне јединице. Примењена је дескриптивна метода. Основни закључци рада јесу да код ученика постоји велики јаз у усвојености појма мерење дужине и компонентама од којих је појам састављен, као и да тада важећи наставни програм из математике, који је утицао на рад учитеља и на ауторе уџбеника, није пружао сигурну основу и подршку учитељима у раду. Нови План и програм наставе и учења за први разред делимично садржи измене које су у складу са резултатима нашег истраживања. Па ипак, за даља истраживања предлажемо сагледавање формирања појма мерење дужине кроз све његове компоненте, и то кроз практичне подстицаје и просторно искуство ученика, као и кроз примере у којима би ученици уочавали односе тела у простору, упоређивали величине тела и сл. Кључне речи: мерење дужине, компоненте појма мерење дужине, почетна настава геометрије, наставни програм.

др Оливера Ј. Ђокић 1 Универзитет у Београду, Учитељски факултет Oригинални научни рад Реално окружење у почетној настави геометрије 2 Резиме: Циљ рада је испитивање на који начин наставни приступ реално окружење у почетној настави геометрије утиче на постигнућа ученика (по нивоима знања) и резоновање, као и ученичку мотивацију за учење. У ту сврху употребили смо експерименталну методу. Проучавали смо основе геометрије и дидактичко-методичке основе наставе геометрије, те теоријску заснованост наставног приступа реално окружење употребом методе теоријске анализе. Иновативним моделом уџбеника, који подржава реалистичан приступ, моделима и поступцима тежили смо да наставу учинимо што ефикаснијом и унапредимо нивое постигнућа ученика. Увођење реалног окружења и пропратног иновативног уџбеника позитивно утиче на постигнућа и мотивацију ученика четвртог разреда у геометрији, чиме је потврђен ефекат одабраног наставног приступа реално окружење. Такође, представили смо иновативни модел уџбеника као практичну имплементацију који подржава конструктивистички приступ настави у реалном окружењу, а указали смо и на кључне резултате и њихове методичке импликације на почетну наставу математике, добијене на основу експерименталног истраживања. Мислимо да би програм у неком дугорочнијем приступу показао већи ефекат и поставили смо питања за даља истраживања у настави геометрије, која је све више усмерена на развој способности просторног резоновања и унапређивање искустава при мерењу дужине, површине и запремине, посебно у почетној настави. Кључне речи: реално окружење, геометрија, просторно резоновање, иновативни уџбеник, нивои знања, мотивација за учење. Увод Основношколска настава геометрије не би требало да је сведена само на увођење појмова/ термина. Уместо тога, пожељно би било да помогне ученицима у побољшавању способности просторног резоновања и унапређивању искустава при мерењу дужине, површине и запремине, посебно у почетној настави. Настава геометрије има за циљ развој способности интерпретације фигуралних информа

No abstract

Универзитет у Београду, Учитељски факултет Оригинални научни рад Стратегије рада учитеља са потенцијално даровитим ученицима за математику-искуства САД, Русије, Јапана, Кине, Румуније и Србије 2 Резиме: Истраживање се бави стратегијама рада са потенцијално даровитим ученицима за математику у неколико држава чији избор оправдавамо културолошким разликама и успесима њихових ученика на међународним тестирањима. Тако се разматрају стратегије рада у САД, Русији, Јапану, Кини, Румунији и Србији. Циљ рада односи се на представљање стратегија рада са ученицима потенцијално даровитим за математику у наведеним државама и утврђивање ставова учитеља у Србији о начину рада са потенцијално даровитим ученицима за математику у редовној настави. У истраживању је коришћена дескриптивна метода, а учитељи су испитани анкетним упитником. Резултати истраживања су показали да учитељи који су прошли неки вид обуке рада са потенцијално даровитим ученицима задовољавају њихове потребе применом различитих наставних облика и метода, као и обогаћеним додатним материјалом који сами припремају или користе већ готове у свом раду. Већина учитеља мотивисана је за похађање семинара који им могу пружити додатна сазнања о раду са овом групом ученика, али их материјална средства и недостатак времена у томе ограничавају. Па ипак, истраживање показује недовољну сарадњу учитеља са посебним институцијама за рад са потенцијално даровитим ученицима, посебно у размени искустава и информација између самих учитеља, па смо отворили ова питања за даља истраживања. Кључне речи: потенцијално даровити ученици за математику, стратегије рада учитеља, програми рада са потенцијално даровитим ученицима за математику, Србија.