Modern economic and financial crisis has caused a significant reduction in trade flows, for the first time since the Second World War, so it is often referred to as the trade crisis. Despite many benefits and disadvantages of liberalization as key features of modern age, the current crisis has led to a reassessment of these positions affecting the introduction of protectionist measures and the strengthening of regional ties and alliances. The question that arises is how the future trade flows will look like and whether regional integration will prevail over multilateral and liberalized trading system. The financial crisis quickly became the economic crisis that hit all sectors. The first visible effects of the crisis were reflected in a sharp fall in trade flows, and conditioned drop in demand, which led to a fall in production and employment. The first reactions of numerous countries were protectionist measures in order to protect national interests. This again aroused debate between proponents of liberalism and protectionism, where the effects and the origins of the crisis favored the latter. Economic decision makers, faced with the pressing economic problems, tried to mitigate them (at least in the short-term) turning more to regional partners, and less to the world market.

SummaryFinancing business growth of the SME sector and entrepreneurship, due to its characteristics, is in a specific position.

Kulturni turizam se smatra najbrže rastućim segmentom turističkog tržišta posebno evropskog. Kultura se sve više koristi u promotivnoj strategiji za privlačenje turista nudeći bogatu autentičnu turističku ponudu. Novi informatički i tržišni trendovi diktiraju i nove načine komunikacije između tržišta i ciljne grupe tako da, digitalni marketing omogućava direktniju i aktivniju interakciju između turista, turističkih proizvoda i destinacija. Cilj rada je da se prikaže odnos kulture, kulturnog nasleđa i razvoja turizma uz podršku savremenih marketinških komunikacija. Kultura kao društveno nasleđe određene grupe ljudi, zajednice ili društva poslednjih decenija snažno utiče na razvoj turizma u mnogim destinacijama, a novi informatički i tržišni trendovi diktiraju nove načine komunikacije između tržišta i ciljne grupe. Digitalni marketing pruža interaktivnost i nudi personalizovane usluge turistima. U radu je predstavljen primer projekta u razvoju, primer digitalne komunikacije sa informatički "povezanim" turistima, odnosno značaj korišćenje digitalnih medija kako bi se postigla konkurentska prednost i bolje pozicionirala kulturna ponuda Novog Sada na globalnom turističkom tržištu.

Sažetak: Ovaj rad objašnjava niz negativnih uticaja koji su uzrokovani pojavom krize poslovanja kao poledicom pandemije. U opštoj privrednoj krizi preduzećima i pojedincima (naročito iz uslužnih odnosno tercijalnih delatnosti) je neophodna pomoć u prevazilaženju teškoća koje izaziva dugoročna recesija, međutim takva pomoć ima svoje granice koje određuje fiskalni deficit i javni dug. Stoga, ako se te granice pređu, cela privreda biva izložena velikom riziku i makroekonomskoj nestabilnosti, koja bi pogodila sve segmente privrede i društva. Naravno, da to ima niz negativnih posledica naročito na uslužne delatnosti, posebno na turizam. Pandemija virusa korona od koje posrću privrede širom sveta samo je produbila socijalnu nejednakost. Dok jedan broj zaposlenih ima sreću da radi od kuće, milioni radnika ostaju bez posla ili rizikuju svoje zdravlje na slabije plaćenim poslovima, van domova. Međutim, 2020 godina ma koliko bila krizna smatra se uspešnom za srpsku privredu (u poređenju sa privredama u Evropi, a pogotovo u regionu). Na to ukazuju sledeći pokazatelji: minimalni pad društvenog bruto proizvoda; minimalno otpuštanje radnika; efikasna i efektna državna pomoć privrednim subjektima; pomoć turističkim i hotelskim privrednicima (minimalna isplata zarada); novčana pomoć stanovništvu (posebno penzionerima); minimalna erozija standarda i kupovnem moći stanovništva. Državna pomoć omogućila je firmama da finansiraju obrtni kapital i nadoknade smanjene prihode. Tako je zaustavljen "cunami" nesolventnosti, izbegnuta trajna šteta proizvodnim, uslužnim i, delimično, turističkim kapacitetima, kao i masovno otpuštanje radnika. Međutim, pošto pandemija još nije savladana neophodan je veliki oprez tokom čitave 2021 godine naročito u uslužnim-tercijalnim delatnostima izloženim najvećem udaru zdravstvene krize.

Верски туризам, као и сви други видови туризма, добија на интензитету и на просторима БиХ, односно у Републици Српској, где се налазе бројни верски објекти и реликвије. Овај вид туризма је комплементаран са осталим видовима туризма, а посебно са манифестационим, бањским, транзитним, излетничким, конгресним и другим. На овим просторима налазе се верски објекти и обележја све три главне конфесије (православне, католичке и муслиманске). Манастири на подручју Републике Српске представљају значајна места окупљања верских ходочасника, посебно на подручју Требиња и Бијељине, односно Семберије. Верски туризам има многоструки значај за локално становништво јер упошљава извесни број туристичких запосленика и доноси све више прихода, подижући њихов животни стандард. Неопходно је, осим едукације људских ресурса у овом смеру, обезбедити и друге могућности у експанзији овог вида туризма, пре свега потребну инфраструктуру и финансирање смештајних капацитета.