Способности дефинишу као показатељ успјешности схватања илирјешавања проблемских ситуација и извођења активности.Циљ истраживања јеутврђивање специфичности развојних способности неопходних за успјешно овладавањешколским вјештинама и њихова повезаност са општим школским успјехом, код ученикамлађег школског узраста. Истраживањем је обухваћено 215 ученика, од тога 121 (56,3%) дјечака и 94 (43,7%) дјевојчице, који похађају Основну школу „Свети Сава” у Фочи , II,III и IV разреда. Испитаници су тестирани групно током другог полугодишта, школске2016/2017. У истраживању је коришћен Акадија тест развојних способности (АCADIA)структурисан у циљу дијагностиковања сензорних, психомоторних и когнитивнихспособности као важног предиктора школског постигнућа. Резултати већине (82,3%)испитаника су у складу са узрасним нормама док су одступања од узрасних нормизабиљежена код 17,7 % испитаника и то код 14,4 % су утврђени елементи сметњи уучењу (<1SD) а код 3,3 % специфичне сметње у учењу (<2 SD). Код ученика млађегшколског узраста су установљене ниске корелације АCADIA теста развојнихспособности са општим успјехом (r = 0,158, p = 0,05).С обзиром да су развојне способности битне не само за школски успјех него из задруге сфере живота, сматрамо да је неопходно на вријеме детектовати одређенаодступања, креирати одговарајући облик третмана као и стимулативно школскоокружење.

Квалитет социјалног развоја зависи од утицаја многобројнихфактора, попут породице, школе, вршњака. Добра социјална прилагођеност је предиктордобре друштвене афирмације, док социјално неприхватљиво понашање може иматиутицај на академски, емоционални и бихејвиорални развој дјетета. Циљ овогистраживања је испитивање разлике у социјалном понашању ученика, које посматрамокроз социјалну компетенцију и антисоцијално понашање, у односу на школски успјех.Узорак је чинило 50 ученика са лаком интелектуалном ометеношћу (у даљем текстуЛИО), као екперименталне групе, и 50 ученика типичног развоја (у даљем тексту ТР) каоконтролне групе. У узорак су укључени ученици од 2. до 5. разреда. У циљу добијањапотпуног увида у социјално понашање ученика коришћена је Скала социјалног понашања ушколи – SSBS-2 (School Social Behavior Scale, Second Edition, Merrell, 2002). Резултати супоказали да постоји статистички значајна разлика у развијености социјалнекомпетенције у односу на школски успјех, како ученика са ЛИО (p = 0,005), тако и ученикаТР (p = 0,000). С друге стране, школски успјех није условио разлике у испољавањуантисоцијалног понашања ученика са ЛИО (p = 0,540), док је разлика уочена код ученикаТР (p = 0,001). Добијени резултати потврђују теоријско становиште о важностисоцијалне компетенције у цјелокупном функционисању особе, укључујући постизањепозитивних академских исхода.