Егзистенција комбинованих одјељења данас је реалност великог бројашкола, дјеце и наставника и то не само код нас, него и у свијету, те модел васпитно-образовне праксе који се посљедњих година иновира, реафирмише и све више заговара збогниза предности које омогућава. Наставник у комбинованом одјељењу је кључ запланирање, пројектовање и управљање различитим активностима за ученике на начин даим задржи пажњу на учење. Дјелотворност и ефикасност заснива се на развијањуузбудљивих и подстицајних активности, чије потребе задавољавају модели иновативненаставе. С тога, комбинована одјељења не би смјела бити схватана као реликтпрошлости, нити нужно зло усљед неразвијености сеоских подручја, већ прилика да свакодијете добије адекватне услове педагошки обликоване средине за квалитетно образовањеу свом сусједству и непосредном природном и социјалном окружењу. У раду је истакнутзначај иновирања наставе у комбинованим одјељењима.

У комбинованим одјељењима гдје је наставник одговоран за ученикеразличитог узраста који похађају наставу у два или више одјељења, у исто вријеме, циљје пружити квалитетну наставу и учење. Први од мноштва изазова је интеракцијско-комуникативна димензија, јер се њеним обимом, квалитетом и интезитетом повећавазначај образовног приступа и зависе ефекти васпитно-образовног рада. С обзиром да сејавља потреба за афирмацијом ове димензије, у овом раду, сагледан је значај социјалнеинтеракције на шта упућује социо-културна теорија Лава Виготског, те природа и значајкомуникације и интеракције кроз специфичности рада у комбинованом одјељењу.