Код садржаја укупних фенола вредности су биле 2,1 пута веће него у плодовима сорти црвене и беле рибизле, и кретале су се од 137,6 mg GAE/100 g код сорте Бона до 278,9 mg GAE/100 g код сорте Омета. У плодовима сорти црне рибизле садржај укупних антоцијана био је 5,6 пута већи у односу на сорте црвене рибизле, а најзаступљенији агликон антоцијана је био делфинидин, док у плодовима сорти црвене рибизле, цијанидин. У соковима произведеним од плодова испитиваних сорти регистрован је пад садржаја укупних фенола од 44,11 до 76,02% код сорти црне и од 37,2 до 68,62% код сорти црвене и беле рибизле.Чување плодова и сокова у замрзнутом стању на -20°С у трајању од годину дана условило је квантитативне и квалитативне промене у њиховом хемијском саставу и испољеној антиоксидативној активности. Нивои тих промена зависили су у првом реду од генетске основе сорти. Наиме, у плодовима свих сорти црне рибизле дошло је до повећања садржаја укупних фенола и смањења садржаја укупних антоцијана, а у плодовима сорти беле рибизле до смањења садржаја укупних фенола. У плодовима четири сорте црвене рибизле забележен је већи садржај укупних фенола, док је у плодовима осталих сорти забележено смањење.Међутим, код свих сорти црвене рибизле регистровано је повећање садржаја укупних антоцијана.У соковима свих испитиваних сорти рибизле чуваним у замрзнутом стању долазило је до повећања садржаја укупних фенола. Сокови сорти црне рибизле имале су најизраженију антиоксидативну активност (IC 50 вредност од 1,9 mg/ml Резиме Докторска дисертација код сорте Бен Ломонд до 4,0 mg/ml код сорте Ојебин), затим сокови црвене (IC 50 вредност од 1,9 mg/ml код сорте Редпул до 12,3 mg/ml код сорте Словакија) и на крају сокови беле рибизле (IC 50 вредност од 3,48 mg/ml код сорте Примус до 9,94 mg/ml код сорте Бела Шампањска). Стога је за неутралисање слободних радикала потребна најмања количина сока сорти црне рибизле, а највећа количина сока сорти беле рибизле.Генерално, плодови и сокови сорти црне рибизле исказали су знатно квалитетнија нутритивна својства и већи антиоксидативни капацитет од сорти црвене и беле рибизле. Прерада плодова у сокове изазивала је смањење садржаја секундарних метаболита у њима, изузев укупних антоцијана код седам сорти црвене рибизле. Чување плодова и сокова у замрзнутом стању је повећавало садржај укупних фенола, у неким случајевима и до 171,8%. Током чувања, код сорти црне рибизле забележено је смањење садржаја укупних антоцијана, а код сорти црвене рибизле, повећање. После замрзавања, сокови сорти црне рибизле и шест сорти црвене рибизле имали су већу антирадикалску активност.Већи садржај масних уља је регистрован у семену сорти црне рибизле, док су сорте црвене и беле рибизле имале повољнији састав есенцијалних масних киселина.Свеобухватном анализом сорти рибизле у агроеколошким условима Обреновачке Посавине дошло се до сазнања да се најбољим производним, нутритивним и антиоксидативним својствима одликују: сорте црне рибизле -Бона, Бен Сарек, Цема и Омета; сорте црвене рибизле -Џунифер, Рондом и Редпул и сорта беле рибизле -Прим...