Impact of various factors on the composition and stability of black currant anthocyanins

Rubinskienė, M.; Viškelis, Pranas; Jasutienė, Ina; Viskeliene, R.; Bobinas, Česlovas

doi:10.1016/j.foodres.2005.02.027

Cited by 114 publications

(98 citation statements)

References 12 publications

Supporting

Mentioning

Contrasting

Unclassified

Order By: Relevance

“…Rubinskiene et al (2005) reported that the addition of fructose at concentrations between 10 and 40% reduced the thermostability of the black currant anthocyanins extract while concentrations between 20 and 40% of sucrose were eff ective in increasing the half-life of the same extract.…”

Section: Resultsmentioning

confidence: 99%

EFFECTS OF THE ADDITION OF SUGARS ON THE THERMOSTABILITY OF BETANIN FROM Beta vulgaris L.

Izaguirres

Rodrigues

Silva

et al. 2018

BCEPPA

View full text Add to dashboard Cite

O impacto da adição de açúcares na estabilidade das betaninas de Beta vulgaris L. (beterraba) durante o tratamento térmico entre 50 e 80°C e pH 5 foi investigado. A degradação das betaninas pura e adicionada de 10% de sacarose e 40% de frutose seguiu modelo de cinética de primeira ordem e conforme aumento da temperatura, houve aumento dos valores da constante de degradação térmica (Kd), redução na meia-vida e nos valores do tempo de redução decimal (D). Termodinamicamente, apresentando valores de variação de entalpia (ΔH) mais altos (entre 99,66 e 99,41 kJ mol -1 ) que o extrato com a adição de sacarose (entre 85,27 e 85,03 kJ mol -1 ) e controle (entre 78,85 e 78,61 kJ mol -1 ), a incorporação de frutose foi mais promissora no aumento da estabilidade do extrato de betaninas. Os valores positivos para a variação da energia livre de Gibbs (ΔG) indicaram que a reação de degradação das betaninas foi não-espontânea e os baixos valores da variação de entropia (ΔS) para o extrato com frutose (entre 0,02 e 0,03 J mol -1 K -1 ) indicaram que o estado do material estava próximo ao seu equilíbrio termodinâmico.

show abstract

Section: Resultsmentioning

confidence: 99%

EFFECTS OF THE ADDITION OF SUGARS ON THE THERMOSTABILITY OF BETANIN FROM Beta vulgaris L.

Izaguirres

Rodrigues

Silva

et al. 2018

BCEPPA

View full text Add to dashboard Cite

show abstract

“…Furthermore, the presence of high amounts of sucrose had positive effects on pigment stability during heating, whereas fructose showed the opposite effect [306]. Rather obsolete traditional processes, such as the production of pekmez from cherry laurel (Laurocerasus officinalis Roem.)…”

Section: Structures Of Individual Compounds Content and Changes In Cmentioning

confidence: 99%

Influence of postharvest processing and storage on the content of phenolic acids and flavonoids in foods

Amarowicz

Carle

Dongowski

et al. 2009

Molecular Nutrition Food Res

142

View full text Add to dashboard Cite

The review is based on the evaluation of electronically collated data published between 2002 to June 2006. It is based on 325 references dealing with the following subclasses of phenolic compounds: hydroxycinnamic and hydroxybenzoic acids, chalcones, flavanones, flavones, flavonols, monomeric flavanols and anthocyanins. Only publications dealing directly with the effects of storage and postharvest processing on the phenolic acid and flavonoid contents of foods were considered. The expectation that the structural diversity even within each subgroup, and the number of different procedures and of different parameters would make finding homogenous tendencies unlikely, has, in most instances, been confirmed. By adding a database Excel table combined with a focused and unified evaluation, specific additional information was rendered accessible and concise. It holds true for most of the subclasses in question that the effect of storage and food processing on the polyphenol content is negligible in comparison to the differences between different varieties of plants. Variety dependence must always be considered, for all classes of compounds.

show abstract

“…Rotundo et al (1998) наводе да у условима брдовитих предела Јужне Италије сорте црне рибизле у плодовима просечно имају 3,96% укупних киселина. У агроклиматским приликама Литваније, код већег броја испитиваних сорти црне рибизле просечан садржај укупних киселина кретао се од 2,30 до 3,15%, при чему је Бен Ломонд окарактерисан као сорта са највише киселина у плодовима (Rubinskiene et al, 2005). Код 40 сорти црне рибизле гајених у Данској, садржај укупних киселина је варирао од 2,12 до 4,25%, а Бен Ломонд је поново био у групи сорти са највећим садржајем киселина (Pedersen, 2008).…”

Section: примарни метаболити плодова рибизлеunclassified

“…Ове резултате потврђују и други аутори (Heiberg et al,1992;Milivojević et al, 2009;Mladin et al (2009). Rubinskiene et al (2005) су утврдили, да је садржај инвертних шећера код сорти црне рибизле варирао између 4,75 и 7,35%, а садржај сахарозе између 1,04 и 2,91%. Према садржају укупних шећера, ови аутори су издвојили плодове сорте Бен Ломонд.…”

Section: примарни метаболити плодова рибизлеunclassified

“…У односу на литературне податке (Heiberg et al, 1992;Bordonaba и Terry, 2008;Milivojević et al, 2009;Mladin et al, 2009) сорте црне рибизле су у својим плодовима имале процентуално већи садржај инвертних шећера. Према нашим резултатима, поједине сорте црне рибизле имале су скоро двоструко већи садржај инвертних шећера него што су то показали резултати до којих су дошли Rubinskiene et al (2005). Објашњење се налази у чињеници да су ови аутори испитивања вршили у севернијим локалитетима, у којима агроклиматски услови не погодују синтези веће количине шећера.…”

Section: садржај шећера у плодовима сорти рибизлеunclassified

See 1 more Smart Citation

Production, nutritional and anti-oxidative properties of currant cultivars (Ribes cv.)

Đorđević¹

View full text Add to dashboard Cite

Код садржаја укупних фенола вредности су биле 2,1 пута веће него у плодовима сорти црвене и беле рибизле, и кретале су се од 137,6 mg GAE/100 g код сорте Бона до 278,9 mg GAE/100 g код сорте Омета. У плодовима сорти црне рибизле садржај укупних антоцијана био је 5,6 пута већи у односу на сорте црвене рибизле, а најзаступљенији агликон антоцијана је био делфинидин, док у плодовима сорти црвене рибизле, цијанидин. У соковима произведеним од плодова испитиваних сорти регистрован је пад садржаја укупних фенола од 44,11 до 76,02% код сорти црне и од 37,2 до 68,62% код сорти црвене и беле рибизле.Чување плодова и сокова у замрзнутом стању на -20°С у трајању од годину дана условило је квантитативне и квалитативне промене у њиховом хемијском саставу и испољеној антиоксидативној активности. Нивои тих промена зависили су у првом реду од генетске основе сорти. Наиме, у плодовима свих сорти црне рибизле дошло је до повећања садржаја укупних фенола и смањења садржаја укупних антоцијана, а у плодовима сорти беле рибизле до смањења садржаја укупних фенола. У плодовима четири сорте црвене рибизле забележен је већи садржај укупних фенола, док је у плодовима осталих сорти забележено смањење.Међутим, код свих сорти црвене рибизле регистровано је повећање садржаја укупних антоцијана.У соковима свих испитиваних сорти рибизле чуваним у замрзнутом стању долазило је до повећања садржаја укупних фенола. Сокови сорти црне рибизле имале су најизраженију антиоксидативну активност (IC 50 вредност од 1,9 mg/ml Резиме Докторска дисертација код сорте Бен Ломонд до 4,0 mg/ml код сорте Ојебин), затим сокови црвене (IC 50 вредност од 1,9 mg/ml код сорте Редпул до 12,3 mg/ml код сорте Словакија) и на крају сокови беле рибизле (IC 50 вредност од 3,48 mg/ml код сорте Примус до 9,94 mg/ml код сорте Бела Шампањска). Стога је за неутралисање слободних радикала потребна најмања количина сока сорти црне рибизле, а највећа количина сока сорти беле рибизле.Генерално, плодови и сокови сорти црне рибизле исказали су знатно квалитетнија нутритивна својства и већи антиоксидативни капацитет од сорти црвене и беле рибизле. Прерада плодова у сокове изазивала је смањење садржаја секундарних метаболита у њима, изузев укупних антоцијана код седам сорти црвене рибизле. Чување плодова и сокова у замрзнутом стању је повећавало садржај укупних фенола, у неким случајевима и до 171,8%. Током чувања, код сорти црне рибизле забележено је смањење садржаја укупних антоцијана, а код сорти црвене рибизле, повећање. После замрзавања, сокови сорти црне рибизле и шест сорти црвене рибизле имали су већу антирадикалску активност.Већи садржај масних уља је регистрован у семену сорти црне рибизле, док су сорте црвене и беле рибизле имале повољнији састав есенцијалних масних киселина.Свеобухватном анализом сорти рибизле у агроеколошким условима Обреновачке Посавине дошло се до сазнања да се најбољим производним, нутритивним и антиоксидативним својствима одликују: сорте црне рибизле -Бона, Бен Сарек, Цема и Омета; сорте црвене рибизле -Џунифер, Рондом и Редпул и сорта беле рибизле -Прим...

show abstract

Impact of various factors on the composition and stability of black currant anthocyanins

Cited by 114 publications

References 12 publications

EFFECTS OF THE ADDITION OF SUGARS ON THE THERMOSTABILITY OF BETANIN FROM Beta vulgaris L.

EFFECTS OF THE ADDITION OF SUGARS ON THE THERMOSTABILITY OF BETANIN FROM Beta vulgaris L.

Influence of postharvest processing and storage on the content of phenolic acids and flavonoids in foods

Production, nutritional and anti-oxidative properties of currant cultivars (Ribes cv.)

Contact Info

Product

Resources

About