Nursery school teachers' attitude on the implementation and benefits of inclusion

Abstract

Kako bi ideja inkluzije zaista zaživela u vrtićima, uz sve blagodeti koje nosi, neophodno je osigurati brojne uslove. Cilj istraživanja bio je da se ispita mišljenje vaspitača o svrsi i načinu ostvarivanja in1 E-mail: mstancic@f.bg.ac.rs 2 Rad je proistekao iz projekata "Modeli procenjivanja i strategije unapređi-vanja kvaliteta obrazovanja u Srbiji" i "Tradicija, modernizacija i nacionalni identitet u Srbiji i na Balkanu u procesu evropskih integracija" (br. 179060 i 179074), koje finansira Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije.

The factors of acceptance of children with autism spectrum disorders in preschool institutions

“…И поред чињенице да васпитачица из треће групе (г3) није припремила децу и родитеље за долазак дететета са аутизмом у редовну васпитно-образовну групу, ипак су потреба типичних вршњака и њихова радозналост допринеле да деца током вртићких активности развију подржавајући става према "другачијимвршњацима. Постоје резултати који потврђују да родитељи типичне деце сматрају да су њихова деца која похађају инклузивне вртиће спремнија да и ван вртића помогну другима и да управо искуства која су стекли доприносе оваквом понашању (Sretenov, 2008) независно од тога да ли припремана она и њихови родитељи од стране васпитача и стручних сарадника за долазак деце са сметњама у равоју у редовну васпитно-образовну групу. Ова деца постају и много осетљивја на различитости.…”

“…У ситуацијама кад типични вршњаци нису припремљени за укључивање детета са сметњама у развоју у редовну васпитнообразовну групу онда се очекује да ефекте негативне вршњачке интеракције и адаптацију каналише васпитач (Sretenov, 2008). У једној студији се показало да је дете са аутизмом позитивно утицало на емпатију и осећај одговорности код вршњака типичног развоја (Ludajić & Markov, 2011), па се може закључити да је инклузија детета са поремећајем из аутистичког спектра позитивно утицала на социо-емоционалне компетенције типичне предшколске деце у овом нашем истраживању.…”

“…Искуства која деца типичног развоја стичу у инклузивним васпитно-образовним група утичу на развијање њихове толеранције, бриге о другој особи којој је потребна подршка, поштовање различитости на предшколском узрасту, а што се како показују истраживања рефлектује на позитивне ставове у одраслом добу, већу социјалну одговорност и сл. (Sretenov, 2008;Daniels & Staford, 2001). Остаје и отворено питање да ли су три детета која су била у редовим васпитно-образовним групама задовољна и срећна, јер она су остварила минималну социјалну интеракцију са једним или са највише два вршњака.…”

Kindergarten As Protective Factor In Development Of Preschool Children From Risk Groups: Capacities perception of preschool teachers / Vrtić kao zaštitni čimbenik u razvoju predškolske djece iz rizičnih skupina: percepcija radnih kapaciteta odgajatelja

“…They assess their work with children with disabilities to be high in quality, based on continuous reflexive practice (Kudek Mirošević & Jurčević Lozančić, 2014). In the region, research indicates ambivalence to negative attitudes of early childhood education teachers (Klemenović, 2014;Kovačević, 2015;Stančić & Stanisavljević-Petrović, 2013), assessment that working conditions, adult-child ratio and number of children in the group are not adequate for inclusive practice (Stanisavljević-Petrović & Stančić, 2010), low perceived competence to work in inclusive setting, as well as the availability of assistance in the process (Rajović & Jovanović, 2010;Stanisavljević-Petrović & Stančić, 2010;Stanković-Đorđević, 2007;Vujačić, 2009), experiences of fear and worries related to the ability to respond to the needs of a targeted child, but also to respond to the needs of both that child and other children in the group (Tomić & Milić, 2014). The issues of the quality of initial education and professional development (Klemenović, 2014), the quality of documenting and practice assessment (Pavlović Breneselović, Krnjaja, & Matović, 2012), and the need for developing mentoring system (Miškeljin, 2016) are introduced in the research as well.…”