No abstract

Broj neformalno zaposlenih po ećavao se pod uticajem globalizacije, mobilnosti kapitala, restrukturiranja, deregulacije tržišta rada. Neformalna ekonomija je prisutna u svim društvima i na svim društvenim nivoima. Implikacije rada mladih u neformalnom sektoru su višestruke. Dolazi do traćenja ljudskog i nansijskog resursa, smanjuje se produktivnost. Mladi nemaju socijalnu zaštitu, sigurnost, zaštitu radnih prava. U radu se ispituje zastupljenost mladih u neformalnoj ekonomiji u Srbiji, trendo i, kao i faktori koji utiču na njiho o formiranje. Radno angažovanje mladih u neformalnoj ekonomiji može negativno uticati na njiho u buduću percepciju društva u kome žive, privređuju, obrazuju se. Ključne reči: neformalna zaposlenost / mladi. UVOD Tranzicione reforme dovele su do porasta broja nezaposlenih. Ovaj negativni trend je pojačan porastom neaktivnosti stanovništva u radnom uzrastu, čak i u godinama privrednog rasta. Širenje privatnog sektora van poljoprivrede nije moglo da apsorbuje radnu snagu iz restrukturiranih preduzeća niti da stvori nove poslove. U takvoj klimi, mladi sa manje radnog iskustva bili su marginalizovani na tržištu rada. Izlaz se nalazio u neformalnoj ekonomiji.

The purpose of this paper is to investigate the performance of unconditional and conditional Value at Risk (VaR) and Expected Shortfall (ES) models based on EVT. The application of one unconditional VaR and ES model based on EVT and three variants of conditional models of VaR and ES

Analiza mera koje se primenjuju za razvoj preduzetništva mladih u izabranim zemljama sveta može pomoći u izboru i primeni podsticajnih mera u Srbiji. U radu su izdvojene evropske zemlje iz okruženja koje su imale sličan put prelaska iz socijalističkog sistema ka tržišnoj privredi. Međutim, sve treba shvatiti kao primere koje je potrebno prilagoditi specifičnim uslovima poslovanja i zahtevima privrede u našoj zemlji. Time će se izbeći veći troškovi i smanjiti neuspesi u sprovođenju podsticajnih mera za mlade preduzetnike.

Mišljenje da liberalizacija kapitalnog računa zbog svoje volatilnosti uzrokuje pojavu mnogih kriza je preovlađujući i generalni stav u javnosti. S obzirom na relativnu "nezrelost" finansijskog tržišta Srbije, potrebna je dodatna opreznost pri kapitalnoj liberalizaciji i pažljivo upravljanje velikim kapitalnim uplivom. U uslovima strukturne neusklađenosti i visoke zaduženosti, otvaranje kapitalnog računa zahtevalo je pomnu pažnju i delikatne poteze kreatora ekonomske politike. Sistemska liberalizacija kapitalnog računa Srbije započinje sa političkim promenama 2000. godine. Politička ekonomija igra bitnu ulogu u formiranju dovoljne podrške za liberalizaciju. U radu se prate preduzete mere ka uspostavljanju kontrole nad kapitalnim tokovima. Takođe se analizira kretanje podračuna platnog bilansa na kojima se registruje kvantitet kapitalnih pomena. Ključne reči: kapitalni račun / kapitalne kontrole / SDI / potrfolio investicije UVOD Finansijska integracija, a shodno tome, liberalizacija kapitalnog računa koja uključuje integraciju tržišta akcija, obveznica i novca, kao i direktno vlasništvo stranog kapitala ili strane direktne investicije, predstavlja kamen spoticanja u naučnim raspravama među ekonomistima. Istraživači sukobljavaju svoja mišljenja-jedni, verujući da je korisna za zemlje sa srednjim dohotkom (Fisher,1998), dok drugi tvrde da su