The COVID-19 crisis differs from previous ones. It disrupts global value chains, redirects business toward regional cooperation in a highly globalized world, and forces new business model development toward digitalization. This crisis affected both supplyand demand-side and all countries worldwide, regardless of their economic strength. To support economic recovery, while at the same time fighting for health system endurance through lockdowns and prevention measures, economic decision-makers all around the globe have been using expansive macroeconomic policies. One of the first measures was loosening monetary policy. Such measure was taken in 80% of the countries globally and in all emerging markets. Fiscal policy was significant in supporting demand in the short-term, simultaneously resulting in higher public debt, which is becoming one of the constraints for future development. While economists of today are discussing which letter visualizes the best the character of this crisis - V, U, L, W, we got the letter K, which indicates that recovery among countries will differ in growth rates and duration. Accordingly, we are going to live in a world where change is the only constant. To survive within these conditions, digitalization and key clusters' development are crucial for long-term competitiveness. In this paper, we analyzed the competitiveness of the Serbian economy by using the Country Competitiveness Index, emphasizing the importance of microeconomic indicators that represent a powerful tool in analyzing crucial segments for the economy's recovery. We also focused on three clusters' potential: tech, agribusiness and organic food, and tourism.

Četvrta industrijska revolucija i kreiranje budućnosti koja je zasnovana na inovacijama i znanju transformišu tražnju i vrše pritisak na prilagođavanje ponude ljudskog kapitala koji je u ovim uslovima ključan za kreiranje vrednosti u kompanijama i društvu. Upravo zbog ključne uloge koju talenti imaju u stvaranju vrednosti, na tržištu dolazi do rata za talente, ali i do takozvanog "paradoksa talenata" koji objašnjava da i pored viška ponude na tržištu rada, kompanije ne uspevaju da pronađu talente koji su im potrebni u procesu stvaranja vrednosti. U radu se upravo bavimo ovim temama na osnovu upitnika koji je sproveden među kompanijama i studentima završnih godina studija. Analiza pokazuje da se kompanije suočavaju sa pomenutim paradoksom kada je u pitanju zapošljavanje mladih, i da upravo zbog postojanja takozvanog rata za talente razvijaju interno okruženje i strategije koje su posvećene njihovom privlačenju i zadržavanju. Većina kompanija smatra da trenutni sistem visokog obrazovanja ne zadovoljava postojeće potrebe za neophodnim veštinama, naročito za onim veštinama neophodnim za obavljanje kreativnih i kompleksnih aktivnosti. Ova potreba postoji i među studentima, uzimajući u obzir to da 60% anketiranih studenata smatra da obrazovne programe treba unaprediti tako da više razvijaju kritičko mišljenje, kreativnost i istraživačke veštine. Rezultati ukazuju i na to da rat za talente prevazilazi lokalne granice i postaje globalan, imajući u vidu da kompanije smatraju da teže zapošljavaju mlade ljude zbog boljih mogućnosti koje oni imaju na stranim tržištima. Istovremeno, većina anketiranih studenata želi da svoju karijeru razvije u nekoj od zemalja Zapadne Evrope sa ciljem unapređenja životnog standarda.

No abstract

Deset godina nakon recesije, srpska IKT industrija je najbrže rastući sektor u prethodnoj deceniji, zaslužan za 6% BDP države. Za kompanije iz različitih sektora privrede otvara se prostor da korišćenjem digitalnih tehnologija transformišu svoje biznise, proizvode i usluge, i na taj način grade svoju konkurentsku poziciju na znanju i inovacijama. Ipak, istraživanja ukazuju na to da srpske kompanije u IKT ulažu 5 puta manje od svetskog proseka i da je saradnja između IKT i drugih sektora na prilično niskom nivou. Ovaj rad bavi se ovom temom na nivou kompanije na osnovu upitnika u kome je učestvovalo 218 ispitanika iz kompanija koje posluju u Srbiji u različitim sektorima. Podaci pokazuju da je digitalna transformacija prepoznata kao važna u svim sektorima i od strane zaposlenih svih nivoa, kao i da se na nju gleda kao na priliku koja transformiše kompanije u velikoj meri. Većina kompanija su već implementirale bar 1 projekat u oblasti digitalne transformacije, a više od polovine razvija svoje digitalne proizvode i/ili usluge. Digitalnu transformaciju u Srbiji sprovode lideri, koji ne dolaze nužno iz tehničkih oblasti. Rezultati nam ukazuju i na to da kompanije u domaćem vlasništvu u većoj meri razvijaju digitalne aspekte svojih proizvoda interno, za razliku od kompanija u stranom vlasništvu. Dodatno, s obzirom na to da su dostupna znanja i veštine prepoznate kao kvalitet srpskog IKT sektora, a ujedno su i veoma važne za stvaranje digitalne ekonomije, ovaj rad procenjuje i razlike između dostupnih i potrebnih veština u srpskim kompanijama.

Анали Економског факултета у Суботици, Vol. 54, број 40/2018, стр. 049-065 Датум пријема рада: 10.11.2017. Датум прихватања рада: 15.04.2018. Примена стратегије маркетинга из заседе 1 Implementation of ambush marketing strategy Слађана Старчевић  Универзитет Метрополитан, ФЕФА факултет, Београд Александра Мајдаревић  Универзитет Метрополитан, ФЕФА факултет, Београд Ема Маринковић  Универзитет Метрополитан, ФЕФА факултет, БеоградСажетак: Маркетинг из заседе представља покушај компаније да оствари корист на основу популарности и репутације одређеног јавног догађаја, тако што ће привући пажњу пратилаца догађаја, али без плаћања спонзорства. Пракса се популарно назива "крађа ефеката туђег спонзорства" и већ тридесет година представља глобални феномен. Како тема није обрађена у домаћој стручној литератури, циљ рада јесте детаљно представљање узрока, врста и ефеката примене маркетинга из заседе. Маркетинг из заседе углавном се везује за велике спортске догађаје, који су интересантни због великог броја гледалаца, али постоји доста случајева који нису везани за спорт. Ова пракса обухвата различите активности којима се могу значајно угрозити ефекти званичних спонзора догађаја. Међутим, један од основних проблема јесте тај што право не познаје појам "маркетинг из заседе", а већином спроведених активности не крши се закон, већ оне представљају слободну тржишну конкуренцију. Кључне речи: маркетинг из заседе, спонзорство, јавни догађај, маркетинг стратегија, понашање потрошача Abstract: Ambush marketing is an attempt by a company to obtain benefits from the popularity and reputation of a particular public event by attracting the attention of the event's visitors, while not investing in event sponsorship. This practice is commonly called "stealing the effects of someone else's sponsorship". Ambush marketing has become a global phenomenon in the past thirty years. As this topic has not been widely researched in domestic scientific literature, the aim of this paper is to present the causes, types and effects of the ambush marketing. Ambush marketing is mainly associated with major sporting events, which present a great marketing opportunity because of a large number of attendees, but many cases of it are not related to sports.This practice includes various activities that can significantly undermine the effects of the official event sponsors. However, one of the problems is that the law does not recognize the term "ambush marketing", and most of its activities do not really violate the law, but represent the free market competition.